JA sam ljubav

Donosim slobodu

Proleće

Jutros su me, po prvi put ove godine, probudile gugutke. Probudio me je i Zvonko Bogdan i 'Svirci moji još je rano ... Pustite je neka spava ...'. Sat sa crkvenog tornja otkucao je četri puta lagano, a potom osam puta jako. Ore otto, proleti mi kroz glavu i setih se mog prvog budjenja u Rimu, daleke 1987. godine. Setih se i Dragana koji je podjednako voleo Rim i u čijoj sobi je fotelja uvek bila okrenuta u smeru Rima. Dragana, koji je groznih 90-tih, sve što bi zaradio potrošio u PGP-u, da bi u toj istoj fotelji slušao Mocarta.

Volim da čujem gugutke, zrikavce, crkvena zvona. Volim miris borovine, mora, reke. Ovo jutro mi je mnogo toga donelo.

Pogled kroz zaledjeni prozor

Pravo na govor

Pre neki dan su mi se po glavi rojile neke čudne misli. Nisam ih zapisala, nisam ih zapamila. Uglavnom, tema je bila pravo na govor.

Neko me je pitao gde sam tako naučila da ćutim. A ja nisam ni bila svesna da ćutim. Baš sam se potrudila da objasnim. Pričala sam i pričala i pričala, a onda sam čula pitanje 'Zašto ništa ne odgovarate?'. :-(

Slavski kolači

The First Century After Beatrice

'Have a good cry tonight, but tomorrow you'll begin to fight back. People can only be defeated by their own bitterness.'

...

That was exactly what I feared for my journalist-consort: depression, instability, sinking into an abbys. For the rest of the week I took sick leave, to be able to hold her hand.

...

Amin Maalouf

Kopaonik

Sunce se ponovo radja

Novi album Massima Savića. Obeležio mi je novogodišnje praznike.

Pelikan naliv pero

Dobila sam Pelikan naliv pero. Ja inače ne cenim brendirane, luksuzne, skupe poklone. Ali ovom poklonu sam se obradovala. Podsetio me je na mog tatu. Ni on nije puno mario za luksuz, tada se to nije ni moglo, ali je voleo da ima lep sat i dobre olovke.

I on je nekom prilikom dobio slično naliv pero. Njegovo pisanje se pretvorilo u ritual. Imao je prelep rukopis. Volela sam da ga posmatram dok piše. I sada čujem zvuk odvrtanja poklopca naliv pera i osećam miris mastila. Ne znam gde je naliv pero završilo. Znam da dugo nije mogao da se rastane od njega.

Mog tate odavno više nema. Pored velike ljubavi, ogromnog bola zbog rastanka i sećanja poput ovog, ostavio mi je i svoju Omegu. Kada čežnja za stiskom njegove ruke nadjača strah da ću izgubiti i sat, stavim ga na ruku i nekako mi se čini da umesto sata kuca tatino srce. Ne nedostaje mi tada manje ali mi se tuga prelije preko očiju i čini mi se da sam mu nekako bliže.

Hleb naš nasušni

U prošli četvrtak sam se baš mučila da završim ono što od mene traži moj posao. Došla je i ponoć, a ja nikako da počnem. Nekako u to vreme mi je stigao 'junk mail' sa sledećom sadržinom:

Success is not the key to happiness.
Happiness is the key to success.
If you love what you are doing, you will be successful.

Shvatila sam da nisam uspešna. Odmotala sam film unazad i pokušala da se setim šta sam to volela da radim kao klinka. Nije bilo teško. U nedelju sam uzela papir i olovku, našla jednu dobru reprodukciju i eto tako, izduvah se ja malo.

Aleksandrijski kvartet

"Grad postaje ceo svet kada čovek voli jednog od njegovih stanovnika", rečenica je iz Aleksandrijskog kvarteta koju sam, nekad davno, pročitala u novinama i koja me je podstakla da pročitam ovaj roman. Dugo sam ga čitala. Svaka rečenica, svaka misao iz ove knjige može da živi sama za sebe. Nisam mogla tako lako da predjem preko njih. A opet, zajedno, čine jednu čudesnu galeriju likova saživelih sa gradom čiji je duh tako verno dočaran.

U mom starom notesu ostala je zabeležena poruka Darelovog junaka: 'Prvo moraš intelektualno da upoznaš i razumeš ono što želiš da radiš - a zatim moraš malo da hodaš u snu da bi ga dostigla. Stvarna prepreka je čovek sam sebi. ... Moje rešenje bi bilo pljesnuti vruću kašnu oblogu na zapaljena mesta - reći svome ja da ide do djavola i da ne čini jad od onoga što u suštini treba da bude zabava, radost!'

Lale

Kad smo već kod crnih suza, ovaj na slici zna ponekad da ih roni. Persijske mace imaju crne suze. Po tome znam da je Lale mačka. On zapravo menja pojavne oblike, ponekad je kravica, ponekad magare, zeka ili prase ali retko kad mačka. Zna i da prede ali tada ustvari priča šta mu se dešavalo (u snu ili na javi, sve mu je isto), a kada završi, odahne i ispusti jedno veeeliko UF.

Lágrimas Negras

Prošle su pune dve godine od kada sam, vraćajući se u hotel poslednje noći mog boravka u Barseloni, ušla u jednu tavernu na oproštajnu čašu vina u čuvenoj La Rambla ulici. Ostala sam naredna tri sata fascinirana muzikom koju sam čula. Zapisala sam naziv CD-a. Uprkos ranom jutarnjem letu, uspela sam da ga kupim. Šta da kažem. Mnogo CD-ova sa dobrom muzikom je u medjuvremenu prošlo kroz moje ruke ali moj apsolutni favorit je upravo ovaj. Crne suze španskog ciganina i starog kubanskog pijaniste. Diego El Cigala i Bebo Valdes. La Musica de Mi Vida. Definitivno.

Nikola Malović

Posveta

Mom profesoru, kolegi i prijatelju.

“When he shall die, take him and cut him out in little stars and he will make the face of heaven so fine that all the world will be in love with night and pay no worship to the garish sun.”

Vilijam Šekspir

Fotografije

Ovih dana sam se bavila sredjivanjem starih fotografija. Otkako sam kupila digitalni fotoaparat, ostala sam nekako osiromašena za uspomene. Nisam bila u mogućnosti da izradim stotine fotografija sa raznoraznih putovanja, niti sam imala vremena da pravim selekciju onih koje bih izradila. Sada sam sve njih prebacila na fleš, nasnimila odgovarajuću muziku i puštam ih na TV-u (eto, nadjoh i njemu neku svrhu). I polako se vraćaju mirisi, zvuci i ukusi sa putovanja. Naravno da me je to inspirisalo da pravim tematske gastronomske večeri. Paelja i sangrija, grčka musaka i recina, kaponata i Nero d'Avola... Nije loša ideja dozvati tople uspomene u hladne jesenje dane.

Vrt

Bila je to ljubav na prvi pogled. Ušla sam u galeriju Singidunum. Stajala je pored ulaznih vrata. Slika Vesne Džakić. Vrt. Nije mi dala da odem bez nje. Sada krasi moje potkrovlje.